pinky.home

Santana-Beč.*

Kraj semestra se bliži. Frka je, ali ipak se praši za Beč.

Alfa je iz Zagreba otprašila dan ranije (4.6.2002.) oko 3 popodne, a negdje oko 9 smo večerali tortu od maka. Da se prije toga nismo izgubili, jeli bi je oko 7:30 ... :)

Tako odmorni i siti nismo bili inspirirani za spavanje već smo sprašili na cjelovečernji auslenderski tulum.
Disko "U4" je ok mjesto za u međuvremenu večeri i jutra, ali obavezno prije njega u neku birtiju gdje je jeftinija cuga. Ima oko 100m niz ulicu neka latinoamerička birtija gdje serviraju naranču sa tekilom, a imaju i nekog vina koje nikako nemojte piti bez vode jer mu prigorski kiseliš nije ni do koljena.

Sutradan je na to-do listi koncert.
Open air u dvorištu Schönbrunna počinje u 19:30, a mi stižemo točno u minutu. Bila mala panika u tramvaju da zbog gužve u prometu nećemo stići na vrijeme, ali kad smo nakon vožnje U-Bahnom opazili hordu ljudi koja izlazi na našoj stanici skužili smo da se ograda ipak neće zatvoriti u pol osam.

Bilo je pomalo oblačno. Ono, fifti-fifti hoće padat ili ne. Nakon trganja karte ulazimo u veliko dvorište i pred nama osvanu veliki stejdž, a ispred njega puno ljudi. A ja žedan i gladan. Budala. Mala mineralna je 2,5 EUR, a mini pica 3 EUR - 40 kuna a da ne trepneš... a ti euri mali i uopće ne shvaćaš kako se tako brzo troše...
Grdo sam im zamjerio jer se na flašici od mineralne nije mogao dobiti čep, pa je ishlapila za 15 min.
E, da. Na ulazu smo dobili male paketiće 10x10cm za koje smo kasnije ustanovili da sadrže kabanice (valjda za jednokratnu oporabu...). Možete pogledati manekensku prezentaciju iste.

Koncert je naravno dobrano kasnio. Ne sjećam se je li bila neka predgrupa (što govori i o njihovoj svirci ako su bili tamo...:)

Pa je došao i gazda...
Nismo se baš nagurali pod stejdž (istini za volju bili smo daleko na periferiji :), ali bila su montirana dva stadionska ekrana koje se moglo gledati sve iz Koruške pa nismo imali problema ni sa slikom ni sa tonom.

Koncert je dio Supernatural turneje, pa su zato na njemu svirali sve s tog albuma. Kako je koncert odmicao skužio sam da mi to baš i nije drago jer sam ipak očekivao da će svirati koji klasik više. Taj novi album je muzika za masu... Ovi klinci što ga sad slušaju prvi put su saznali za Santanu kad su u nekom disku čuli "...Maria, Mariaaa..."
Ono, nisam baš toliko zadrt samo na zvuk gitare, ali malo ga je falilo... Sve je to lijepo... njih hrpa na pozornici, ova dvojica pjevaju pop glasom/tekstom na sve to ljudi okolo veseli i pjevaju s njima, Carlos opali koji riff, ali...

Ali jako mi je falio onaj osjećaj sa koncerta u Domu sportova prije koju godinu kada smo sjedili gore na tribinama, a oni dolje započeli Europe. Prvo osjetiš kako te prolaze trnci i dižu se dlake na rukama i onda ti jako, jako malo fali da ti suza ne poteče...

Whatever.

Još jedna stvar se vrlo razlikovala od prijašnje turneje: koreografija.
Oni koji su bili na zg koncertu znaju kako je genijalno izgledao stage, sa svim onim crtarijama itd... jednom rječju puno duha.
Ovo sada je više bilo duhovito - svi su bili obučeni u Nike. Počev sa Carlosom koji je na sebi imao neku košarkašku crnu Nike majcu bez rukava (super se vidlo na 7x7 m ekranu :), preko pjevača do bubnjara koji je imao neke gadne Nike tenisice koje su bile u krupnom planu dobre 3-4 min za vrijeme njegova soloa. Strašan biznis, nema šta :)

Na kraju su odsvirali Jingo. Yess!

Sve u svemu i nije bilo baš tako crno. Ipak je koncert bio uživancija, ali za nekoliko postotaka manje od očekivanog.

Kad smo se vraćali u Zagreb zamalo nam je nestalo goriva na 100 km do Graza pa smo skrenuli u neko selo da natočimo. Onda smo se izgubili u nekim brdima, ali to je već posebna reportaža...